U SJENI SLUČAJA
TRGOVSKA GORA
Slučaj Trgovska gora ima veliki broj specifičnosti - bez obzira na to koliko će trajati i kakav će konačni ishod imati, je nešto što će nesumnjivo uticati na međunarodnom nivou na potrebu veće odgovornosti kada su u pitanju procesi koji prate upravljanje radioaktivnim ali i drugim opasnim otpadima.
Ekonomski aspekti
Hrvatska i Slovenija su koristile i koriste ekonomske i energetske benefite od rada nuklearne elektrane Krško, međutim na Bosnu i Hercegovinu bi pao teret posljedica u vidu transfera rizika koje nose nuklearni objekat, radioaktivni i drugi opasni otpadi ukoliko bi se ostvarila namjera izgradnje nuklearnog objekta u graničnom područku između Hrvatske i BiH, neposredno uz rijeku Unu. Primjera radi, ekonomske aspekte slučaja Trgovska gora je moguće posmatrati kroz negativne implikacije na tržište rada u BiH, investicije i ključne privredne grane u pogođenom području. Prema jednom od istraživanja koje će biti publikovatno pri objavljivanju Studije uticaja na životnu sredinu, prisustvo radioaktivnih i drugih opasnih otpada u neposrednoj blizini rijeke Une i granice BiH može dovesti do negativnih implikacija po pitanju vrednosti nekretnina i zemljišta, čime se direktno ugrožava ekonomska sigurnost lokalnog stanovništva. Poljoprivreda i stočarstvo, kao dominantne privredne aktivnosti u regiji, bile bi posebno pogođene, jer bi i sama percepcija mogućeg zagađenja umanjila konkurentnost proizvoda na tržištu, smanjujući prihode domaćinstava i privrednika. Dugoročno, ekonomski pritisci ove vrste su visokokompleksni te ih nije moguće precizno odvojiti od socijalnih, uopšteno govoreći demografskih i drugih negativnih uticaja.
Socijalni uticaji
Socijalni uticaji slučaja Trgovska gora prevashodno ogledaju se u povećanoj nesigurnosti i neizvesnosti među stanovništvom pogođenog područja. Strah od mogućih posljedica skladištenja/odlaganja radioaktivnog i drugog opasnog otpada, posebno u slučaju akcidenta, izaziva zabrinutost za zdravlje, ekonomski opstanak i budućnost zajednice, što neminovno doprinosi smanjenju kvaliteta života i povećanoj društvenoj napetosti.
Nepoverenje u proces i osećaj marginalizacije dodatno jačaju osećaj nepravde među stanovnicima pogođenog područja, koji nisu preko dvije decenije imali priliku da aktivno učestuju u procesima donošenja odluka, već su njihovi stavovi ignorisani i omalovažavani. Takođe, dugoročna nesigurnost direktnoj vezi sa migracijama, naročito mladih i radno sposobnog stanovništva, čime se dodatno narušava socijalna struktura lokalnih zajednica i otežava njihov ekonomski i demografski opstanak.
Turizam
Negativni uticaji slučaja Trgovska gora na turizam posebno se ogledaju kroz rizik negativnog brendiranja ovog područja, što može trajno narušiti njegov imidž kao atraktivne destinacije za ekoturizam i rekreaciju. Rijeka Una, Nacionalni park Una i okolni prirodni pejzaži ključni su resursi za razvoj održivog turizma, ali prisustvo odlagališta radioaktivnog otpada može stvoriti percepciju ekološke nesigurnosti, čak i u odsustvu konkretnih incidenata. Ukoliko regija postane poznata po blizini odlagališta, umesto po prirodnim lepotama, to bi moglo obeshrabriti posetioce, smanjiti turističke prihode i ugroziti rad lokalnih preduzetnika, uključujući ugostitelje, vodiče i vlasnike smeštajnih kapaciteta. Takođe, negativan publicitet može otežati promociju ovog područja kao sigurne i poželjne destinacije, destimulišući investicije u turističku infrastrukturu i dugoročno usporavajući razvoj turizma, koji bi inače mogao biti ključna ekonomska grana u regiji.
Politički uticaji
Negativni politički uticaji slučaja Trgovska gora ogledaju se u pogoršanju bilateralnih odnosa između Bosne i Hercegovine i Hrvatske, jačanju političkih tenzija unutar BiH i smanjenju poverenja građana u institucije. Odluka Hrvatske da lokaciju za odlagalište radioaktivnog otpada smesti uz samu granicu s BiH doživljava se kao nametanje ekološkog i bezbednosnog rizika susednoj državi, što dodatno komplikuje diplomatske odnose i otežava pronalaženje zajedničkog rešenja kroz međunarodne pravne mehanizme. Unutar BiH, slučaj produbljuje političke podele, jer različiti nivoi vlasti često imaju nesaglasne pristupe rešavanju problema, što može oslabiti pregovaračku poziciju države. Istovremeno, lokalno stanovništvo Novog Grada i okolnih područja može izgubiti poverenje u državne institucije i međunarodne organizacije ako se njihov glas ne bude dovoljno čuo u procesu donošenja odluka. Dugoročno, nerešavanje ovog pitanja može dovesti do povećane političke nestabilnosti i mobilizacije građana kroz proteste i pritiske na vlast, dodatno polarizujući društveno-političku scenu u BiH.
Život pod prijetnjom
Život pod pretnjom u kontekstu slučaja Trgovska gora odražava kontinuirani psihološki pritisak na lokalno stanovništvo, koje se suočava s neizvesnošću i osećajem ugroženosti zbog potencijalnih posledica postavljanja odlagališta radioaktivnog otpada u njihovoj neposrednoj blizini. Istraživanja iz oblasti psihologije stresa i traume pokazuju da dugotrajna izloženost percipiranoj pretnji može dovesti do hroničnog stresa, anksioznosti i osećaja bespomoćnosti, što može negativno uticati na mentalno zdravlje i kvalitet života ljudi. Osećaj nesigurnosti može izazvati emocionalnu iscrpljenost, smanjiti osećaj kontrole nad sopstvenom budućnošću i doprineti eroziji poverenja u institucije koje bi trebalo da štite javni interes. Takođe, fenomen ekološke anksioznosti (eco-anxiety) postaje sve prisutniji u zajednicama koje su suočene s ekološkim rizicima, što može voditi ka socijalnoj apatii, smanjenju društvene kohezije i pojačanom iseljavanju, naročito među mladima koji ne vide perspektivu u životu pod stalnom pretnjom ekološke katastrofe. Dugoročno, ovakva situacija može ostaviti duboke posledice na psihološko stanje zajednice i njen socio-ekonomski razvoj, čineći je ranjivijom na druge krize i destabilizaciju.
Održivi razvoj
Slučaj Trgovska gora direktno ugrožava principe održivog razvoja u BiH, jer narušava ekološku, ekonomsku i socijalnu ravnotežu potrebnu za dugoročan prosperitet zajednice. Planirano odlagalište radioaktivnog otpada može ugroziti prirodne resurse, naročito vodne tokove rijeke Une, što bi imalo negativan efekat na poljoprivredu, turizam i kvalitet života stanovništva. Time se remeti osnovni princip održivog razvoja – očuvanje prirodnih bogatstava za buduće generacije. Takođe, prisustvo takvog objekta može odvratiti investicije u ekološki prihvatljive industrije i obnovljive izvore energije, čime se smanjuju mogućnosti za razvoj zelenih radnih mesta i održive privrede. Na socijalnom nivou, dugotrajna nesigurnost i percipirani rizici mogu podstaći migracije mladih i obrazovanih ljudi, dodatno narušavajući demografsku sliku i smanjujući kapacitete zajednice za dugoročni razvoj. Umesto da se ovaj pogranični region razvija kroz strategije usklađene s principima održivosti – poput ekoturizma, organske poljoprivrede i obnovljivih izvora energije – on se suočava s projektom koji može ostaviti trajne negativne posledice, čime se BiH dovodi u neravnopravan položaj u odnosu na susedne zemlje koje ostvaruju korist od nuklearne energije, dok rizik prebacuju na njenu teritoriju.
Kulturno-istorijsko nasljeđe
Slučaj Trgovska gora može imati ozbiljne negativne posledice po kulturno-istorijsko nasleđe u pogođenom području, ugrožavajući materijalne i nematerijalne vrednosti koje su ključne za identitet lokalne zajednice. Ovo područje bogato je kulturnim spomenicima, arheološkim nalazištima i tradicionalnim načinom života koji se oslanja na harmoniju s prirodnim okruženjem. Prisustvo odlagališta radioaktivnog otpada može dovesti do fizičke degradacije kulturnih lokaliteta, naročito ako bi u slučaju akcidenta došlo do zagađenja tla i voda koje okružuju istorijski značajne objekte. Takođe, negativno brendiranje regije može smanjiti interes za očuvanje i promociju kulturnog nasleđa, jer se kulturni turizam oslanja na pozitivnu percepciju destinacije. Strah i nesigurnost među lokalnim stanovništvom mogu dovesti do slabljenja tradicionalnih vrednosti i načina života, jer bi potencijalno iseljavanje stanovnika narušilo kontinuitet prenosa znanja, veština i običaja na buduće generacije. Dugoročno, ovakva situacija može rezultirati gubitkom kulturnog identiteta regije, smanjenjem ulaganja u obnovu istorijskih objekata i zapostavljanjem kulturnih inicijativa koje doprinose očuvanju bogatog nasleđa ovog kraja.
Ljudska bezbjednost
Slučaj Trgovska gora predstavlja ozbiljnu pretnju za bezbednost BiH, jer ugrožava nekoliko ključnih aspekata ljudske bezbednosti, kao što su ekološka, fizička, ekonomska i politička sigurnost. Profesor Lalić u svom radu ističe da je rizik za ljudsku bezbednost multifaktoran, s posebnim naglaskom na ekološku sigurnost, jer može doći do kontaminacije vode i zemljišta u slučaju nesreće ili curenja radioaktivnih materijala, što bi imalo dugoročne posledice za zdravlje stanovništva. Takođe, fizička sigurnost građana je ugrožena, jer bi se u slučaju nesreće stvorio direktan rizik za život ljudi, naročito u pograničnim područjima. Ekonomska sigurnost je takođe dovedena u pitanje, jer bi kontaminacija prirodnih resursa mogla uništiti poljoprivredne aktivnosti, smanjiti turistički promet i usporiti investicije, čime bi se destabilizovala lokalna privreda. Dodatno, politička sigurnost BiH je ugrožena zbog loših međudržavnih odnosa i nedostatka koordinacije između BiH i Hrvatske, što stvara napetost i neizvesnost među građanima. Lalić prepoznaje da ova višeslojna ugroženost ljudskih sigurnosnih aspekata može destabilizovati region, smanjiti poverenje u institucije i izazvati dugoročne društvene i ekonomske posledice.
Teret Balkana
Zabrinutost u vezi sa slučajem Trgovska gora dodatno je pojačana činjenicom da se radi o području koje je tokom prošlih decenija bilo predmet konstantnih sukoba i političkih tenzija. Ova regija, koja je u istoriji bila u centru međunarodnih konflikata, sada se suočava s novim izazovima koji mogu dodatno destabilizovati već krhke međunacionalne odnose i izazvati socijalne nemire. Sa stanovišta današnjih nestabilnosti, postavljanje odlagališta radioaktivnog otpada u blizini granice između Hrvatske i BiH može biti percipirano kao novi oblik nametanja odluka, što dodatno izaziva osećaj nesigurnosti i nepravednosti među lokalnim stanovništvom. Već sada postoje tenzije zbog neadekvatnog političkog dijaloga, a planovi o odlagalištu samo pojačavaju strah od novih konflikata, jer se smatra da se ovaj ekološki rizik nameće bez dovoljno konsultacija s lokalnim zajednicama i bez dovoljnog uzimanja u obzir specifičnih istorijskih i društvenih faktora koji karakterišu ovaj region. Zabrinutost je takođe usmerena na mogućnost da bi ovakva situacija mogla ponovo izbaciti na površinu stara nesuglasja, povećati međusobno nepovjerenje i izazvati nove političke i etničke podjele, što bi dodatno otežalo post-konfliktno pomirenje i dugoročni mir.
Demografija
Slučaj Trgovska gora može imati ozbiljne demografske posledice za BiH, posebno u regionima koji se nalaze u neposrednoj blizini planiranog odlagališta. Strah od ekoloških rizika i nesigurnosti u vezi s potencijalnim negativnim uticajem na zdravlje i kvalitet života može izazvati migracije stanovništva, naročito među mladima i obrazovanim osobama koje traže sigurnije i stabilnije sredine za život. Profesor Lalić u svom istraživanju prepoznaje da bi dugoročna nesigurnost mogla pogoršati demografski trend iseljavanja, što bi dodatno smanjilo broj radno sposobnog stanovništva, a time i smanjilo kapacitete regije za ekonomski i socijalni razvoj. Ove migracije mogu se pojačati i zbog smanjenja šansi za zapošljavanje u sektorima koji su direktno povezani s prirodnim resursima, kao što su poljoprivreda i turizam, čime bi se narušio demografski sastav i usporio proces reintegracije u post-konfliktnim uslovima. Takođe, smanjenje nataliteta, izazvano nesigurnošću u vezi s budućnošću, može dodatno pogoršati demografsku sliku u ovom delu BiH, dovodeći do starenja populacije i smanjenja zajedničke socijalne i ekonomske dinamike.
Važno
Oblasti pobrojane iznad su samo nagovještaji nekih opšte posmatranih oblasti, koje osjećaju značajne negativne uticaje kada je u pitanju slučaj Trgovska gora. Nekima od njih je od velike važnosti posvetiti pažnju, te je racionalno za očekivati od BiH i Hrvatske da se ovim oblastima posvete na pravi način.